Nazalost nisam imala bas vremena da se posvetim ovom blogu, zato nisam pisala odavno. Cak sam se prestrasila da ce mi i ovaj blog zavrsit ko i mnogi prije, zaboravljen i zanemaren, al obecajem da cu se potrudit da ne bude tako. ;)
Moram priznat da su me odredjeni obiteljski problemi i obaveze malo udaljili od nekih stvari koje su me opustale. Rezultat toga: moje totalno nepredvidjivo zivcano ponasanje... i onda jos ovo vrijeme vani... nakon onog lijepog sunca... kisa i oblaci.
Neda mi se nista po takvom vremenu, cim vidim koliko je vani tmurno i sivo... postajem jako melankolicna i sjetna... pogotovo jer situacija kuci nije bas bajna iz puno razloga...
Treba mi odmak od svega... to se malo popravi kad me decko nazove pa pricamo... jucer smo pricali 4 sata u komadu... navikli smo na to. Od kad smo se upoznali ja sam bila u splitu a on u zagrebu. A sta da kazem upoznali se preko msn-a, pricali svaki dan po 10 sati, o svemu i svacemu... upoznali se na jednoj potpuno drukcijoj razini, mentalno smo se spojili... govorili su mi ma daj nema ti od toga nista, al sad skoro 3 godine od tada ja se njima smijem u lice jer sam jos s njim i zato jer sam sretna...
Nemojte nikad slusat sta vam drugi govore ako ste uvjereni da vi to mozete...
